Главни

„Ово је поуздана реч и заслужује потпуно прихватање: Yahshua Месија дође на свет да спасе грешнике, од којих сам ја први.” (1. Тимотију 1:15)

Пре Дамаска (Дела апостолска 9:3), Павле је мрзео Yahshua-у и све за шта је Он стајао. Тек када га је погодила блештава (ум пробадајућа) светлост (небеско осветљење), Павле је почео да разуме Yahshua-у као свог личног Месију.

Уз исправну примену временског редоследа, морамо веома пажљиво обратити пажњу на тренутак изговарања Павлових речи изнад: „од којих сам ја први.” Да ли Павле себе назива првим међу грешницима после свог откупљења? Шта се овде дешава? Они који су посвећени у Месији Yahshua-и позвани су да буду свети (1. Коринћанима 1:2), а ипак Павле себе одређује као грешника? Управо тако! Павле заправо описује природу свог тела (грешну природу; Галатима 5:16-21).

Павле је разумео спасење на начин који се веома разликује од онога како је оно представљено у данашњој цркви. Он би журио ка циљу спасења, ка горњем позиву (потпуно обновљеном духовном уму; Филибљанима 3:14), и притом никада не би тврдио да је „добар”, јер је веровао самим Yahshua-иним речима да ни Он, Месија, није добар, дајући сву славу само Yahweh-у (Лука 18:19).

„Да на мени, пре свих, Yahshua Месија покаже сву дуготрпељивост, као пример онима који ће веровати у Њега [Yahweh] за вечни живот.” (1. Тимотију 1:16) Павле је разумео да ће он бити пример многим будућим нараштајима изабраних. Пример који те, ако га правилно разумеш, увек оставља способним и спремним да кажеш: „Ја сам, у својој грешној природи, први међу грешницима.” И то би разумео чак и после свог личног исповедања да је „Yahshua мој Месија!” Зашто? Зато што је једино Yahshua „у теби” твоја нада славе (Колошанима 1:27).

Павле никада не би размишљао о некој слави која припада његовим сопственим напорима, његовој сопственој доброти, јер је управо кроз њега Дух говорио: „Нема праведног ни једног.” (Римљанима 3:10) Павлова праведност налазила би се једино у Силном кроз Месију (Филибљанима 3:9). Чак и пошто је светлост Yahshua-е засијала на њега, он би признао: „Моје најбоље, у мојој сопственој снази, јесте грех, ништа више.”

Управо је живот „сопственог ја”, вођен егом, оно што је Yahshua тврдио да мораш изгубити. Док непрестано одбацујеш сваку помисао о својој сопственој доброти, светлост Yahshua-е, заповеђена самим Yahweh-ом, почеће да преузима власт.

Ово је узорна молитва, коју могу изговорити понизни свети који су, из љубави, били приморани да виде ову истину: „Немој ми више дозволити да будем ја, Оче. Немој ми дозволити да мислим сам за себе. Нека само Твој Дух, кроз живот Твог Сина у мени, доноси сваку одлуку. Молим Те, Оче, немој дозволити да моја сопствена воља успе.”