Бескрајно покајање?

Знам да живот човеков није у његовим рукама; није на човеку да управља својим корацима. Поправи ме, Yahweh, али само правдом, не у Твом гневу, да ме не сведеш ни на шта. (Јеремија 10:23-24)

Докле морам да идем с тобом? Зар није Јеремија написан пре него што си се родио? Верујем да је то било 2600 година раније. Зар твој брат Јеремија није открио тајну теби? Слушај поново: „Није на човеку да управља својим корацима.” Да ли је то он измислио? Је ли ово мудрост човекова? Не! Ово је откривење дато му Мојим Духом.

Кажем ти истину, ниси ти тај који треба да управља својим корацима. На Мени је да водим; на теби је да слушаш. Зашто онда бескрајно и понављано покајање?

Дозволи да те питам: да ли сам послао Свог Сина да буде разапет од тебе и за тебе? И, да ли је Моја жеља да Ја водим, а ти следиш? Ако си одговорио да на оба питања, онда имам последње питање. Зар нисам покрио и заштитио читаво твоје постојање, од твојих свакодневних активности до твог потпуног искупљења (преображеног ума)?

Слушај Ме, дете Моје. Заиста желим покајање; оно Ми доказује да видиш своју грешку. Покајање је здрав показатељ да следиш. Оно што не желим јесте стално покајање за нешто за шта си истински жалио.

Кад Ме молиш да ти опростим, помисли на свог Спаситеља, Мог Сина. Готово је! Опроштено! Докле год си искрен, то је заборављено. Зашто онда после тога и даље носиш кривицу? Престани! Крени даље!

Заборави пређашње ствари; не задржавај се на прошлости. (Исаија 43:18) Ја чиним нешто ново.

Настави, дете Моје, настави. Опростио сам ти, а „опростио” је прошло време. Прихватио сам жртву Свог Сина. Не омаловажавај такву дивну понуду тако што нећеш веровати да си опроштен. Настави ка вишем позиву, дете Моје. Настави.