Ко суди коме?

О децо Моја, кад бисте само себе поштено судили као Саул (Павле), ваших свађа не би било.

Врло ми мало значи да ли ме судите ви или неки људски суд; заиста, ни ја сам себе не судим. Савест ми је чиста, али то ме не чини невиним. Господар је тај који ме суди. (1. Коринћанима 4:3-4)

Видиш, он није говорио да не суди сам себе, о чему сведоче његове следеће речи; „Савест ми је чиста.” Он је једноставно тврдио да исход његовог самопроцењивања није оставио ништа за суђење. Позивам те да исправно судиш самог себе, или ћеш бити суђен/суђена од Мене и од других. „Јер кад бисмо себе судили, не бисмо били суђени.” (1. Коринћанима 11:31)

Ако постане неопходно да те други суде, слабо је дете оно које погрешно тумачи укор учињен из љубави. Зар вам нисам дао дозволу да се старате једни о другима?

Какав је то мој посао да судим оне изван скупштине? Зар не треба да судите оне унутра? Свемогући ће судити оне споља. „Избаците опаку особу између себе.” (1. Коринћанима 5:12-13)

Зар нисам дозволио уклањање онога ко себе назива братом, а ипак одбацује укор и добар савет? Ако и даље одбија да слуша, реците то скупштини; а ако одбија да слуша чак и скупштину, поступите с њим као с незнабошцем или цариником. (Матеј 18:17) Такав човек треба да буде уклоњен из присуства тела Мог.

Ипак, остаје важно разликовати укор учињен из љубави од телесног суда. Укор, дете Моје, увек треба да буде учињен из љубави, и треба да користи не само ономе ко се укорава, него и ономе ко укор изриче, као и целој скупштини. То је ради божанске поправке, и свима је потребна Мом народу. Телесно суђење подразумева осуду, која никад не долази од Мене нити је Ја надахњујем (Римљанима 8:1).

Многе од Мојих оваца имају склоност да отворене укоре зову судом. Ово је нарочито честа реакција код онога ко укор прима. Нећу ти дозволити да прођеш с тим. Мудар човек слуша укоре и то доноси живот души његовој. Безуман се подсмева правом укору, зовући га судом. (Прочитај целе Приче Соломонове 13) Такву лудост ћу дисциплиновати.

Такође, кад тврдиш да те неко суди, а он то није учинио нити то намеравао, то је грех против самог себе. Прими укор, дете Моје; понизност је Мој пут. Тако ћу те учинити напредним. Ухо које слуша прекор што доноси живот боравиће међу мудрима. (Приче Соломонове 15:31)

И на крају, чувај се, вољени/вољена, јер ако судиш другог, немаш за то оправдања. Кад судиш другу особу, судиш сам себе [говорећи да си већ одредио/одредила да ти је савест чиста — 1. Коринћанима 4:4]. Чиниш исте ствари за које кривиш друге. Знамо да, кад Свемогући суди оне који чине зла дела, суди праведно. Иако си само људско биће, судиш друге. Али и сам чиниш исте ствари. Па како мислиш да ћеш избећи кад те Свемогући буде судио? (Римљанима 2:1-3)