Ова нова ствар

Расте у теби,
Ти, растеш у Мени,
Дух се уздиже,
Светлост истискује таму,
Унутар тебе.
Хемија се мења,
Мисаони процеси се мењају,
Начини размишљања се разбијају.
Интензивно, а ипак уздржано…?

Интензивно, а ипак уздржано? Шта је ова ствар која се и даље задржава, ова уздржаност? То је срж проблема, зар не? Је ли то комад тела који си оставио у мени, Оче? Мора ли остати? Хоће ли увек бити ту?

Моје срце (ум) експлодира чежњом да се радује победи која још није у потпуности достигнута. Да ли треба? Да ли треба да се потпуно радујем док још има посла који треба обавити? Је ли ова уздржаност мудра, разумна и вођена Духом? Постоји глас који каже: „Да ли је ово стварно; јеси ли то заиста Ти, Оче?” Је ли ова уздржаност сумња? Је ли то мудрост? Осећа се безбедно, а ипак сумњиво. Искорени то, Оче.

Желим истинску слободу, дубљу слободу. Желим безрезервну слободу ратника који клечи пред Тобом, предајући свој мач, или девојке која схвата да си Ти једини истински Муж. Желим да Ти будем предан у свему, заједно с мудрошћу да се не хвалим сопственим напорима. Испуни ме срцем које жели само да се хвали Твојим делом у мени. „Он је ово учинио. Гледајте. Гледајте мог Тату. Он никада неће дозволити да ме повредите.”

Сузе теку док ово пишем. Док моје перо додирује папир, дечак у мени схвата да никад не бих могао изговорити те речи о свом земаљском оцу. Како бих могао рећи такве речи о ономе који је повредио, а не заштитио моје мало срце? Опраштам му, и потребно ми је да он мени опрости. Данас постоји велика љубав, а ипак се питам да ли пипци уздржаности још увек остају.

Не, Оче, ове уздржаности нису мудре, разумне нити вођене Духом. Време је да закорачим у ново место; у нову ствар где, по први пут у свом животу, добијам лично сведочанство да имам Оца који штити, а не повређује. Имам Тату који ме неће одбацити, чак и кад нисам достојан љубави. Могу живети нови живот без више одбацивања, само чиста љубав од Оца љубави, заувек.

Шта је ова уздржаност у мени? Дођи, Тата. Дођи.

Јер Он засићује чежну душу, и испуњава гладну душу добротом. (Псалам 107:9)