Шта ти радиш?

Стварност, истинска стварност, постоји само тамо где нема људске интервенције. Постоји између тебе и твог Створитеља у топионичкој ватри пречишћавача (суд над сваком твојом мишљу). Све у теби је откривено и изложено. Он улази силом, обасјавајући сваку пукотину твог срца (ума). Свака радња, свака реч, свако дело, и све твоје „тајне побуде” бивају откривене. Неће бити чекања. Стојиш лицем у лице с Њим сада!

Твоја осећања: гола, посрамљена, кајна, усамљена и обнажена. Питаш се шта је остало. Знаш, дубоко у себи, да нема повратка. Кад те Он изложи, обавештава и друге. Директно или индиректно, други сазнају. Нема више скривања правог тебе.

У том тренутку, не важно је да ли други знају. Ти то видиш! Шта год је уклоњено, није било од Њега; а тако много је уклоњено, тако мало изгледа да је остало. У истини, оно што је остало јесте чисто и свето; оно што је остало јесте „прави ти”. Не можеш побећи од тога! Огољен, само оно што је од Њега остаје.

Провео си све те године бежећи и скривајући се, и у тренутку лажи бивају откривене. Слабост, побуна, несигурност и страх — све је изложено. Свако може видети у шта си веровао у прошлости, јер оно у шта си постао било је резултат тога. Сада, погледај шта је остало; нема много. Оно што је уклоњено сада је изложено свима да виде, посредством онога што остаје у новом створењу иза себе.

Управо због „Месије у теби” имаш наду (Колошанима 1:27). Треба ти то; то је све што имаш. Држиш се обећања још неиспуњених. То је болно; то је сурово схватање колико је Он морао уклонити. „Само престани да постојиш” јесте нова емоција коју тако често осећаш о сопственом животу.

Питаш се да ли твоје страдање чини друге срећним. Глас проговара. „Обновићу. Поправићу. Ово је било на добро. Не одустај. Сањај поново.” Плачеш. То је оно што радиш. Плачеш, надаш се и држиш се.

Гледајте да не одбијете Онога који говори. Јер ако они нису избегли, који одбише Онога који говораше на земљи, много мање ћемо ми избећи ако се одвратимо од Онога који говори с небеса, чији је глас тада потресао земљу; али сада је обећао говорећи: „Још једном ћу потрести не само земљу, него и небо.” А ово: „Још једном,” означава уклањање оних ствари које се потресу, као ствари начињених, да остану оне које се не могу потрести. Зато, пошто примамо Царство које се не може потрести, имајмо благодат, помоћу које служимо Yahweh-у угодно, с побожношћу, страхом и стрáхопоштовањем пред Свемогућим. Јер наш Силни је ватра која прождире. (Јеврејима 12:25-29)